За нелегално стечен иметак пореска стопа од 75 одсто, као и кривична одговорност
Дуго чекани Закон о пореклу имовине коначно ће изаћи на сунце, после дводеценијских обећања свих влада од 5. октобра 2000. наовамо. Како "Новости" сазнају, овај акт чији је нацрт готов требало би да буде усвојен у Народној скупштини у другој половини децембра.
Готово да нема странке у Србији која се годинама, макар декларативно, није залагала за доношење поменутог акта, али је поразан податак да је Министарство правде за седам месеци, од када траје јавна расправа, добило свега пет сугестија?! Ово нарочито иде на душу опозиционим партијама, које су се приљежно обрушавале на нека од предложених решења, али од марта нису нашле за сходно да све те своје примедбе систематизују и покушају да их уграде у коначан текст. За то ће имати прилику још који месец, јер ће јавна расправа бити продужена.
Ово минимално интересовање за текст који предвиђа увођење пореске стопе од 75 процената за "екстрапрофитере" који немају доказ о стицању добара - чуди, с обзиром на то да је тема број један сваке изборне кампање била управо провера имовинских карата.
Наше министарство је примило свега пет коментара о законском тексту, чије су усвајање, макар у јавности, многи појединци, али и представници разних институција, сматрали од изузетне важности, као још један од незаобилазних механизама у борби против корупције и криминала - кажу за "Новости" у Министарству правде.
Пореска управа одредила је 1. јануар 2007. године као "камен међаш" од којега ће се наовамо проверавати имовина. Овај временски цензус изабран је, јер од тада постоје електронске евиденције, које омогућавају поуздану проверу иметка. У случају да постоје сумње да је неко нешто нелегално стекао, о томе ће бити обавештавани полиција и тужилаштво. Увођење посебног пореза од 75 одсто не искључује могућност да обвезнику, одлуком суда, буде одузето и све што је нелегално стекао.
На пример, први показатељ да нешто није у складу са законом је да, ако је неко, рецимо, 1. јануара 2018. имао имовину од 20.000 евра, током године сваког месеца приходовао 60.000 динара, да би на крају 2018. његова иметак био 500.000 евра. Ова особа морала би да објасни Пореској управи одакле неравнотежа имовине и прихода. Уколико не успе да докаже порекло богаћења, обвезник ће бити опорезован стопом од 75 одсто на незаконито стечену или непријављену имовину. Без обзира на наплату вишег пореза, обвезник мора и кривично да одговара.
Према нацрту акта, 60 инспектора проћи ће посебну обуку. Они ће вршити унакрсну проверу имовине увидом у пореске пријаве и билансе, рачуноводствене извештаје и упоређивати податке у другом службеним евиденцијама. Обуку ће имати и судије Управног суда.
У Министарству правде наводе да су се, након што је објављен нацрт, у јавности могли чути коментари да се и по постојећим законима може проверавати порекло имовине.
Таквих критика није било годинама уназад када су представници претходних влада најављивали доношење оваквих законских решења. Чињеница ја да постојећи Закон о пореском поступку садржи одредбе које омогућавају унакрсну проверу имовине, али које нису никада заживеле у пракси. Разлог је што нису биле довољно прецизно дефинисане и није постојала обавеза државних органа да размењују информације - наводе у Министарству правде.
Сугестије, на нацрт текста послали су Пореска управа, "Транспарентност Србија", Управни суд, Удружење грађана за повраћај одузете имовине из Београда, и професор Правног факултета Дејан Поповић и доцент Светислав Костић. У "амандманима" је предложено да закон обухвата и правна лица као и да се врше провере за имовину стицану од 1990. године, јер и за тај период постоје евиденције иако нису електронске. "Транспарентност Србија" је навела да је увођење било ког ванредног механизма у правни систем лоше, као и да проблеме треба решавати у складу са постојећим законима.
ГЗС / Новости
